ANALIZA DUHOVNOSTI

Kada tragamo za našom dalekom prošlošću po starim spisima da bi spoznali istoriju i teologiju predaka – uvek se susrećemo sa astronomijom, fizikom, biologijom i hemijom – iskazanim kroz mitovime, alegorije, simboliku, metafore, a Hrist nam svoje učenje uglavnom prenosi u parabolama. Otvoriti Bibliju, a neprimeniti sve te grane nauke – ne možemo doći do istine. Kao diplomiranom hemičaru – kada sam se upoznala sa autorkinim tumačenjem Hristovog stiha, koji govori o Vaznesenju i da je to hemijski proces unutar našeg DNK, kada elemenat ugljenk C12, prelazi u ugljenik C7, koji ima svojstva da upija svetlost – odmah sam spoznala Hristove reči:
Jevanđelje po Luci, gl. 11: 36;
„Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvog uda tamna, biće sve svijetlo kao kad te svijeća obasjava svetlošću“.
Setila sam se Metatrona, koji je u Judaizmu simbol Mesije (Božiji sin), i da je predstavljen kao atom ugljenika C7 – koji ima 6 elektrona, 6 protona i 1 neutron. Zbog toga mi je učenje M.M. Slavice Šetine da su Božiji sinovi usklađujući dva duhovna principa sastavljeni od ugljenika C7 - bilo blisko.
Kao hemičaru ugljenik mi je uvek bio veliko čudo. Na našoj Planeti najviše ima ugljenika C12 i kiseonika. Svaki elemenat ima svoju posebnu sposobnost da pravi hemijske veze. Neki proizvedu samo jednu ili dve hemijske veze, a neki se elementi sa drugim elementima nikada ne kombinuju – ni pod kojim uslovima. Na Zemlji ima oko 2 miliona spojeva. Oni se mogu formirati od samo dva atoma, ili od kombinacije miliona atoma. Ugljenik se razlikuje od svih drugih elemenata. On je u stanju da uspostavi 1,7 miliona spojeva različitih vrsta. Zbog ovih molekularnih osobina, ugljenik je u stanju da spoji atome iste vrste, a i kombinuje atome različite vrste. Ugljenik formira veoma jake kovalentne veze sa drugim atomima ugljenika. Ugljenik se kombinuje sa atomima vodonika, kiseonika i azota u sasvim različitim geometrijskim formama i sekvencama, praveći različite jedinjenja. Sva jedinjenja koja formira ugljenik – spadaju u organsku hemiju.
Nukleotidi koje prave naše DNK su takođe molekuli od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Ugljenik C12 je, posle kiseonika, najrasprostranjeniji u prirodi. On je jedan od 5 elenata koji gradi naše DNK. Ugljenik C12 je izotop ugljenika i sastoji se od 6 protona, 6 elektrona i 6 neutrona 666.
Knjiga: Duhovne dimenzije gde su izložena sva autorkina predavanja na raznim kanalima youtuba – napisana je u nameri da čitaocu približi vrednost života i pokaže im koliko je važno ophođenje s bližnjima u organizaciji jednog društva i sopstvenog životu u tom društvu. Kada su teologija i nauka sastavni delovi našeg života – onda celo društvo pridaje značaj drugim vrednostima u jednoj životnoj predstavi.
Filozofi najbolje znaju da nas suoče sa suštinom života: Kod Aristotela (384. god. pre Hrista – 322. god. pre Hrista), etika nastupa samo na nivou razuma. Duša daje jedinstvo telu, a cilj ljudskog života - Aristotel vidi u blaženstvu razumne duše. Život razumne duše mora biti neprekidno aktivan u vrlinama, jer je vrlina sredstvo do cilja. Za Aristotela i Sokrata najviši cilj koji čovek može postići je misaoni život. Aristotel o tragediji govori kao o katarzi, zapravo pročišćavanju osećaja.
Za Lajbnica (1646. - 1716. pos. Hrista), svet se sastoji od beskrajno mnogobrojnih duhovnih atoma, monada i oni su središte sila.
Antički filozof  Pitagora (570. – 495. god. pre Hrista), je prvi upotrebio ime filozofija za traženje istine, a sebe nazvao filozofom. Od Pitagore potiče prva misao o zakonima, jer zadržavanjem ličnih zakona, stalna promena u pogledu čoveka i sveta, u prirodi se menja unutar ljudske duše, gde su isprogramirane promene.
Od Heraklita iz Efesa (535. – 475. god pre Hrista) su sačuvani samo fragmenti iz njegovih dela, koji su jezgroviti i puni živih metafora. Govorio je o večnom krugu života i smrti, a da je vreme dete što se igra kamenčićima. Da svaki biološki život u kosmosu poseduje 11 dimenzija, koje se razlikuju samo po frekvenciji, gustini materije, fizičkim zakonima i hemijskim procesima - autorka to dokumentuje Biblijom. U Bibliji nalazimo opis Raja. Iz biblijskih stihova spoznajemo da je Raj materijalan i da ne potrebuje svetlost Sunca i Meseca, jer se sastoji uglavnom od ugljenika C7, koji ima svojstva da upija svetlost. Biblija govori o  Raju, gde sagledavamo da je materijalan:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 1/ 23;
„I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše i mora više nema“.
„I grad ne potrebuje sunca ni mijeseca da svijetle u njemu; jer ga slava Božija prosvijetli, i žižak je njegov jagnje“.
Otkrovenje po Jovanu, gl. 21: 18/19/21;
„I biješe građa zida njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo“.
„I temelji zidova gradskih bijahu ukrašeni svakijem dragijem kamenjem: prvi temelj biješe jaspis, drugi safir, treći halcedon, četvrti smaragd“.
„I dvanaest vrata dvanaest zrna bisera: svaka vrata bijahu od jednog zrna bisera; i ulice gradske bijahu zlato čisto, kao staklo presvijetlo“.
Poznavajući filozofiju i učenja poznatih filozofa – reinkarnacija koju autorka veoma zastupa i daje čitava poglavlja gde objašnjava da je to kosmički princip postavljen od Stvoritelja – bila mi je bliska. U knjizi Duhovne dimenzije o reinkarnaciji nalazimo sledeči tekst:
„Uticaj kraljice Teodore na cara Justijana je bio veliki, pa su reinkarnacije, kao dogma hrišćanske religije, ukinute 533. god. posle Hrista. Car Justinijan je sazvao 165 biskupa i naredio, da se ključna mesta u Jevanđeljima, gde se pominje reinkarnacija, izbrišu“.
Autorka citira stihove iz Biblije gde dokazuje da je Isus priznavao reinkarnacije:
„Jevanđelje po Mateju, gl. 17:10/11/12/13;
„I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: za što dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?“
„A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve“
„Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta htješe: tako i sin čovečiji treba da postrada od njih“.
„Tad razumješe učenici da im govori za Jovana krstitelja“. 
Knjiga nosi spoznaju zašto su bili potopi planetarnih razmera, zašto smo živeli po 1000 godina i daje odgovor arheolozima zašto u tlu pronalaze ljude visoke i po 7m? Autorka to dokumentuje Biblijom iznoseći potvrdu da Zemlja menja orbitu, a samim tim i brzinu okretanja oko ose koja određuje – dužinu života ljudi i njihovu visiju. Sa novom brzinom okretanja oko ose – Zemlja dobija novu masu i grvitaciju, koja formira konfiguraciju zemljišta Planete i kompletan biljni i životinjski svet.
Noje u svom izveštaju jasno govori da je Zemlja pre Biblijskog potopa imala godinu od 300 dana, a nakon Potopa 324 dana i autorka to dokumentuje biblijskim tekstom. Prorok Jeremija ostavlja stihove da se Zemlja ponaša kao grnčarski lonac – formirajući kompletan biološki život.
Herodot, takođe ostavlja podatak da Zemlja menja orbitu i da je imala skok od 8 sazvežđa na 12. Po svemu sudeći tada su izginuli dinosaurusi o kojima se u nauci toliko piše:
Herodot I, knjiga druga, Euterpa 43):„...Po pričanju samih Egipćanja, bilo je to sedamnaest hiljada godina pre kralja Amazisa, kad je od osam božanstava postalo dvanaest, i za jednog među njima misli se da je bio Heraklo“.
Prorok Jeremija, gl. 18: 2/3/6;
„Ustani i siđi u kuću lončarevu, i onda ću ti reći reči svoje“.
„Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše posao na svome kolu“.
„Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar... gle, što je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci...“
Prorok Jeremija je dao odgovor – Zemlja se u stvaranju ponaša kao lončarevo  kolo, formirajući kompletan biološki život.
Svi zapažamo da je biološki život usavršavanje i obnavljanje – kako naših duša tako i kompletnog eko sistema.  Istorija ostavlja zapis kako su nestajle civilizacije i rađale se nove, a sa njima i novi eko sistemi s novom konfiguracijom zemljišta i svim vrstama živih bića.
Žorž Kivije (1769. – 1832. pos. Hrista), osnivač paleontologije kičmenjaka je zapazio da se rodovi i vrste nisu menjale od postanka sveta. Nalazio je u raznim slojevima Zemlje različite životinjske ostatke i na osnovu nalaza zaključio je da su katastrofe uništile život na velikim područjima, stvarajući prostor za druge oblike života. Žorž Kivije je zapisao da su vrste ostale iste, a da se menjala samo forma. Saznanjem da Zemlja menja svoju orbitu i usmerenost ose u odnosu na ekliptiku – dobili smo odgovor zašto nastaju nove forme. Zemlja ima novu brzinu okretanja oko ose, masu i gravitaciju.

     Iz knjige Duhovne dimenzije shvatićemo da su rađanje i umiranje samo modifikacije duše, koja, idući iz života u život usavršava svoj drugi princip – iskustvom kroz razne životne predstave. To će činiti sve dok ne usavrši svoje – razdvojeno vlakno DNK. Nakon toga – duša se usavršila i postaje savršenstvo dva principa DNK. Telo postaje savršeno od ugljenika C7 i doživljava ponovno rođenje – Vaznesenje. U ovom kontekstu autorka citira sv. Pavla, koji kaže da se u Raj može ići – kada se raspadljivo telo obuće u neraspadljivo:
Korinčanima poslanica prva, gl. 15: 53;
”Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost”.
Autorka nam  je približila da su preci - obožavanjem fizičkih zakona postavljenih voljom Tvorca, ukazivali slavu njegovom stvaranju.    
Biblija to i govori: Psalmi Davidovi, 19:1;
”Nebesa kazuju slavu Božiju, i djela ruku njegovih glasi svod nebeski“.
Knjiga Duhovne dimenzije daje odgovore na mnoga pitanja koja nauka i religija nisu još spoznali – jedno od odgovora je i da Zemlja ima vodeni omotać, ukoliko je veća brzina okretanja oko ose. Ta veća brzina oko ose ne dozvoljava da se vodena para emituje u kosmos i zato se oko Planete formira vodeni omotač. Ovakav Zemljin omotač je bio veoma osetljiv i ukoliko bi u njega udario neki meteorit – omotač bi izgubio ugaonu brzinu okretanja sa Planetom i počeo bi da pada. Tada bi nastajali potopi planetarnih razmera.
Zato mnogi grčki filozofi govore – kako je palo nebo. Kod predaka nalazimo mnogo boginja koje su rođene iz vode, a to su zapravo meteoriti, koji su rušili vodeni omotač. Preci su meteorite proglašavali boginjama da bi ih umilostivili da ne ruše omotač i izazovu velike potope. Takođe imamo odgovor – zašto se živelo po 1000 godina. Sa većom Zemljinom brzinom okretanja oko ose – usporavaju molekuli vodonika u našem telu i ćelije umiru na veći vremenski period.
Zbog svih naučnih i teoloških novina koje nosi knjiga Duhovne dimenzije - toplo je preporučujem svima onima kojima znači spoznaja Biblije – kroz razne grane nauke.

DRAGANA MILOVIĆ
Diplomirani hemičar